Sećanje na Fransoa Mišlena
29. aprila 2015. godine, u hrišćanskom domu za stare u francuskom gradu Overnju (Auvergne), preminuo je u 89-toj godini Fransoa Mišlen (Francois Michelin), najveći menadžer industrije guma 20-tog veka.
Fransoa Mišlen je preuzeo kormilo kompanije Michelin 1955. godine sa nepunih 30 godina. Na toj poziciji je ostao punih 47 godina kada je vođenje kompanije prepustio svom sinu Edvardu (Edouardu). Njegov život je bio ispunjen velikim poslovnim uspesima, ali na drugoj strani, njegov privatni život je bio niz tragičnih događaja. Majku je izgubio kada je imao samo10 godina, a oca sa 14 godina. Iste godine umro mu je i deda osnivač kompanije Edvard Mišlen (Edouard Michelin).
Nesrećama tu nije bio kraj, tragični niz se nastavio 2006. godine kada se utopio njegov najmlađi sin. Edvard je iza sebe ostavio ženu sa šestoro dece od kojih je najstariji imao 13 godina. Sudbina se ponovo surovo poigrala s porodicom Mišlen 2011. kada je njihova majka Sesil (Cecil) umrla od raka.
U poslu, Fransoa Mišlen je bio izuzetno uspešan, stvorio je globalnu kompaniju koja je oduvek bila u samom svetskom vrhu. Naglasak u poslovnoj strategiji je stavio na kvalitet, tehničku superiornost i stalne inovacije što je Michelin-u donelo lidersku poziciju u Evropi. Kada niko nije znao za globalizaciju Michelin je već bio prisutan u Evropi, Americi i Japanu. Ostvarivanje dugoročnih poslovnih ciljeva je uvek bilo ispred kratkoročnih profita. Misija Michelin-a je bila, a i danas je, da kupcima treba ponuditi najbolje gume sa najnižim troškovima po kilometru. Fabrike Michelina-a su opremljene najsavremenijom opremom, a proizvodi pripadaju tzv. “top-end” tržištu. Fransoa Mišlen je uvek težio perfekciji, kupcu se nudila stvarna vrednost, a ne samo kozmetičke promene, kako to danas rade mnogi konkurenti.
Nijedan proizvođač guma u danima Fransoa Mišlena nije toliko ulagao u istraživanje i razvoj kao Michelin. U nekim godinama to je bilo dvostruko više od ulaganja konkurencije.
Mnogi konkurenti su pokušali da kopiraju ovu poslovnu strategiju, ali je Michelin uspeo da zadrži liderstvo na svojim tržišnim segmentima do početka 21-og veka.
Bilo je trenutaka kada sve nije išlo najbolje. Michelin je na velikom američkom tržištu izgradio fabrike i preuzeo konkurentske kompanije BF Goodrich i Uniroyal. Bio je to prevelik zalogaj i za veliki Michelin jer je trebalo dugo vremena plaćati ogromne anuitete. Ovo je bila najteža faza u istoriji Michelina, ali kada je sve prošlo osvojeno je veliko tržište koje će donositi veliku korist budućim generacijama.
Zbog svoje sposobnosti komunikacije s zaposlenima uspeo je da se oni potpuno identifikuju s kompanijom i da njihove sposobnosti budu maksimalno iskorišćene. Poštovao je svakog i dao im osećaj da je mogao od svakoga nešto naučiti. Ljudi su zaista bili ponosni što rade s njim.
Fransoa Mišlen je bio aktivan i u dubokoj starosti, kritikovao je iz svog staračkog doma i francuskog predsednika Fransoa Olanda (François Hollande) zbog uvođenja takozvanog "poreza na bogatstvo". Fransoa Mišlen je smatrao da će to dovesti do odliva kapitala iz zemlje i delovati kontraproduktivno.
Fransoa Mišlen je bio čovek koji je obeležio 20-ti vek, ali početak 21-vog veka definitivno nije bilo njegovo vreme. On nije voleo novinare i nije smatrao da je potrebno da im objašnjava šta kompanija namerava da postigne u budućnosti. Takođe, nije znao da izađe na kraj s bankarima jer nije mogao da prihvati je cena akcija na berzi ponekad važnija od praktičnih vrednosti. U novom veku više nisu važne realne vrednosti već finansije i komunikacija s javnošću.
Fransoa Mišlen je bio dobar domaćin koji je uvek vodio računa o blagostanju svoje kompanije i zadovoljstvu potrošača. Živeo je za kompaniju, zaposlene, potrošače i društvo. Sećaćemo se Fransoa Mišlen-a kao velikog čoveka i najvećeg menadžera u industriji guma 20-tog veka.